Palmin frižider po glavi novinara

Priča oko usvajanja predlog zakona o informisanju postaje sve veselija.

Udruženje novinara Srbije najavilo da će u ponedeljak 31. avgusta organizovati potpisivanje peticije protiv Zakona o javnom informisanju ispred Skupštine Srbije.

UNS je još zavapio: Asocijacija novinara Albanije i Udruženje novinara južne Albanije podržali su napore koje Udruženje novinara Srbije ulaže kako bi sprečilo usvajanje izmena Zakona o javnom informisanju. Šoku kolege iz Albanije upozorile su predsednika Borisa Tadića, Vladu Srbije i poslanike Narodne skupštine na činjenicu da je Srbija jedna od najdemokratskijih zemalja u regionu i da će, ako izmene Zakona o javnom informisanju budu usvojene, to biti veliko iznenađenje i sramota za sve političare u Srbiji.“

UNS-u, dragim našim šoku kolegama, čitavoj slobodoumnoj domaćoj i medjunarodnoj javnosti, pridružio se i jedan od suvlasnika firme „Sos-Iris“ Radivoje Milutinović, alijas Mujo Internacionale poznatiji i kao Mujo Lopov. On je pozvao novinare iz Severnobačkog okruga da mu se pridruže, ni manje ni više nego, u štrajku gladju pred Skupštinom Srbije 31. avgusta, kada će se poslanici izjašnjavati o Predlogu Zakona o informisanju. Njegova firma će snositi troškove odlaska za sve novinare koji žele da pred Skupštinom izraze svoje negodovanje zbog predloženog zakona.

„Predaću poslanicima demarš i štrajkovaću glađu sve dok se ne donese konačna odluka o tom zakonu“, kaže Mojo. „Nisam u medijima, ali ovaj čin je moj moralni dug prema ljudima koji su u svim režimima bili na strani pravde i istine i koji se i sada grčevito za nju bore. Ovaj predlog zakona izvađen je iz bunkera najcrnjih staljinističko-komunističkih dana koji će ugasiti i ono malo preostalog medijskog svetla u Srbiji“, rekao je Mujo Povlo. Mujo nije rekao da l će da bude da se pije, makar i voda. To se ne boduje kad se štrajkuje gladju.

Tu je, a ne na moru, i Čeda. Glavni zahtevi LDP, koje je podržao i OEBS, jeste da se u Skupštini usvoje poslanički amandmani na vladin predlog kojim bi se brisale odredbe o zabrani izlaska glasila u slučaju tromesečne blokade računa i zabrani prenošenja osnivačkih prava na glasilima. Opet, Mladja Dinkić kaže Čedi da nijedan postojeći amandman nije adekvatan i da, samim tim, nije prihvatljiv. Ali Mladja još zna da je bez glasova LDP gotovo nemoguće usvojiti vladin predlog Zakona o javnom informisanju. Jer, koalicija, „Počnimo ljubav iz početka – SPS-PUPS-JS“ neće da se bruka. Pamti Ivica šta je bilo Slobi kad je prčkao po zakonu o javnom informisanju.

Ministarstvo kulture, koje je u nadležnosti G17 plus, gde se sve i zakuvalo, zvanično odbija da se izjasni o primedbama koje su stigle na zakon iz Udruženja novinara Srbije, Međunarodne federacije novinara i OEBS, koje s više ili manje oštrine govore da će zakon ako se usvoji u obliku koji Vlada predlaže biti neustavan, antievropski, da će uvesti cenzuru i omogućiti izvršnoj vlasti da zatvara medije ukoliko im nisu po volji.

Tamo se prave blesavi, izgleda da ne čitaju novine, ne gledaju televiziji i ne slušaju radio. Pa kažu:“ Ministarstvu kulture se niko do sada nije zvanično obratio sa primedbama, a zbog same procedure mi nismo u prilici da se složimo ili ne sa nekim amandmanima jer sve zavisi od poslanika koji za njih glasaju. Naravno da se konsultujemo sa poslanicima, ali oni o tome odlučuju i mi ćemo uvažiti njihove stavove“, rekli su a da ne odgovore na ključno pitanje: da li je Ministarstvo spremno da prihvati zahteve OEBS i novinarskih udruženja?

Premijer Mirko Cvetković, izmedju dva tretmana MMF masaža, stigao je da kaže da je on ipak veruje da će predlog zakona o informisanju dobiti potrebnu većinu u Skupštini Srbije. Mirko ima razumevanja za novinarsku muku i možda bi on i pomogao ali, kaže, ne postoji proceduralna mogućnost da se izmeni predlog zakona o informisanju. Poštuju se zakoni u ovoj zemlji pa će i ovaj o informisanju da ide na glasanje. Mirko je podsetio da postoji procedura koja se odnosi na sve zakone i koja kaže da po završetku rasprave o određenom zakonu, kada se zakaže glasanje, nikakve izmene tog zakona više nisu moguće. Taka tura demokratije.

Sve je naravno, kao i uvek u Srbiji, moglo da bude drugačije. Jer odgovor na pitanje da li će ili neće biti usvojen predlog zakona nije ni kod Čede, ni kod Dinkića, Muje Lopova, OEBS-a, UNS-, NUNS-a, nije ni kod poslanika, niti će o svemu na kraju odlučivati Boris Tadić. On će tog dana, kako kažu iz njegove PR službe, davati krv, posle ide na vaterpolo, pa na basket. I na kraju na Marakanu, da gleda Francuze.

Kao i uvek, istina je negde drugde, tamo daleko, duboko u Srbiji, tačnije u Jagodini, pod jednim Palmom.
Ovaj mali gradić u srcu Šumadije, na pitomim obroncima suhomesnatih proizvoda Juhor, odlukom gradonačelnika Dragana Markovića Palme, obezbedio je prostor za rad Kluba novinara Pomoravskog okruga, sa sve nameštajem i kompjuterskom opremom. I igricama. Palma, kao pravi srpski domaćin koji zna kako treba sa novinarima, naložio je nadležnim službama grada (nešto kao aneks napred navedene odluke) da u sastavu nameštaja Kluba novinara pod obavezno bude i frižider za piće, „ali pun“. Ko na onoj reklami za Hajneken. Al će novinari da vrište!

I, eno je, mirna Jagodina. Pitam se, pitam se, da li neko uopšte od drugova novinara više pita Druga Gospodina Domaćina Markovića Palmu za onu žirafu, jel pominje neko ugalj, Kolubaru, mašine, Betovena, Šopena, Cecu. Ma jok, brate. Frižider je pun. Novinari znaju zašto. Vrište!

Da kragujevački gradonačelnik nema tako kratak fitilj, kao što ima, ne bi bio u vekovnom sukobu sa novinarima, doduše ne sa svima, i to u svom rodjenom gradu. Ne bi bilo naslova tipa, Verko nas je prodao, Verkova ujdurma, Verkovi hohštapleri, Verkova pravosudna mafija, da ne citiram dalje.

Da je kragujevački gradonačelnik na vreme kupio fržider, pa ga još napunio i pićem, gde bi mu bio kraj. I gradu Kragujevcu sa njim. Novinari bi, već, znali zašto. A onda bi znali i čitaoci, gledaoci, slušaoci, svi, svi, svi. Svi bi vrištali od sreće.

I dalje, odnosno, više, da je bilo pameti u vlasti, da je Mladja malo manje nervozan, ne bi se toliko drvio na jedne novine i zbog njih menjao zakon. Jok. Mladja je morao da pokrene inicijativu na sednici Vlade da se Srbija zaduži kod MMF-a (namenska sredstva) i udje u projekat „Frižider po glavi novinara“.

Svako udruženje, bez obzira na njegovu zavisnu ili nezavisnu ostrašćenost, svaki novinar bez obzira na njegovu tabloidno-istraživačko-analitičku ostrašćenost, svaki foto-reporter, svaka sekretarica u svakoj redakciji, pa čak i šoferi, čuvari i ostalo pomoćno osoblje, svi oni na gomilu, morali su da budu obuhvaćeni ovim projektom.

Opšta frižiderizacija medija pravo je rešenje za trenutnu situaciju u kojoj su se našli vlast i mediji.

Gosn. Šaperu bi za kampanju „Samo ladno, drugovi novinari, stižu frižideri“, trebalo par minuta. I dobro, par hiljada sekundi ravnomerno rasporedjenih na tri elektronska, šest štampanih medija, plus bilbordi, plakati, flajeri, ribe na rolerima, hepeninzi, brate, u Areni i po svim većim srpskim gradskim trgovima.

Umesto toga, vlast je ugradila klime poslanicima. U lokativu, u Skupštinu.
Samo ladno drugovi poslanici. Vi ionako ne znate zašto!